Preuzeto s Facebooka |
Ovih dana istražujem jedan slučaj varanja rezultata na maratonu u kom su dva trkača na trci učestvovala s istim brojem. Tragajući za odgovorima šta se tačno desilo, iz razgovora s akterima i sagovornicima sam stekla utisak da se na trkama često ostvaruju finišerska vremena na sličan način, posebno kad je potrebno ostvariti kvalifikaciju za učešće na nekom velikom takmičenju. Zaprepastilo me i da o ovome svi sve znaju i uglavnom ćute. Komentariše se u trkačkim grupama, uz kafu, pa i kad se na takve situacije prevrće očima, ne preduzima se ništa da se počinilac prijavi organizatoru. Taj ”prljavi” posao se ostavlja drugima dok pojedinac savjest umiruje racionalizacijom da u prevari lično ne učestvuje i da se tu njegova odgovornost završava što, trkački saborci moji, nije tačno. Ćutanjem i neprijavljivanjem vi zapravo direktno podržavate neregularnosti koje drugima donose nezaslužene kredite. I ono što je još pogubnije, pljujete na sve vrijednosti koje kroz sport pojedinac ugrađuje u sebe.