Dodatni sadržaji

utorak, 23. travnja 2019.

Porodični život i trčanje: Amy Spiecker Dedić

Vrijeme je za trčanje: mame na stazi




Amy Spiecker Dedić je Amerikanka, udata za Emira iz Bihaća koji od 1997. godine živi u Americi, država Kolorado. Imaju dvoje male djece, oboje rade i trkači su što zahtjeva jako puno dogovora i planiranja kako bi uz porodični život i poslovne obaveze uklopili i treninge. Taj zahtjev ne bi ni upola bio toliko težak da oboje supružnika nisu ultramaratonci što znači da recimo tokom priprema pojedinačno trče 100-150km sedmično. 

Amy uređuje lični blog (Marathon Mom) na kom su uglavnom motivirajući tekstovi o majčinstvu i trčanju. U 2016. godini je završila trku na 50 km u januaru, jednu od 80 km u februaru, 100 milja u aprilu, štafetnu na 100 km u junu. U julu su porodično putovali u Bosnu i Hercegovinu na odmor tokom kojeg su na Jahorina Ultra-Trailu oboje učestvovali na trci na 125km a potom je u novembru završila 100 milja ispod 24 sata. 2017. godine su ponovo dolazili na JUT kada su kombinovali 2 trke tokom vikenda, u subotu Midi a nedjelju Mini Trail i 2018. godine kada je Amy učestvovala na najdužoj a njen suprug volontirao. U 2018. je takođe završila 100 milja na Javelina Jundred Endurance Runu a u 2019. je čeka CCC (100 km) na Ultra Trail du Mont Blancu.

Amy mi je još 2017. prije njihove selidbe u Kolorado ispričala priču o svom životu a vi pokušajte pronaći motiv i model koji će vam pomoći da se organizujete tako da redovno trenirate ali i da s porodicom provodite što više vremena. 

Redovan odmor i treninzi

Tri dana sedmično i jedan vikend mjesečno radim u bolnici u Filadelfiji kao fizioterapeut. Radni vikendi su zapravo najveći izazov za nas jer tada obično oboje imamo trenige dužine. Kućne poslove dijelimo a vikendima kada sam ja na poslu, Emir brine o djeci i domaćinstvu. Spavam 8 sati dnevno a volim i popodnevni odmor tako da koristim vrijeme dok naša mlađa kćerka spava da odmorim i ja. S obzirom da je san za nas ultramaratonce jako važan, vodim računa da spavam dovoljno. Radnim danima obično ustajem oko 6-6:30 a ako trebam na trening prije posla, ustajem u 4-4:45. Kada ne idem na poso  i ostajem kući s našom kćerkom, Emir brine o našem sinu i vozi ga u školu kako bih ja mogla odspavati malo duže.





Briga o najmlađima

Većinu treninga dogovaramo tako da jedno čuva djecu dok drugo trči. Ponekad, kada ih moji roditelji pozovu u posjetu, suprug i ja odvezemo djecu kod njih i onda zajedno treniramo. Na trkama na kojima oboje učestvujemo, djecu čuvaju moji roditelji ili sestra. Ako smo u Bosni, onda su to Emirovi roditelji i sestra. Takođe imamo sjajne komšije koji imaju djecu približnog uzrasta kao naša, tako da ih ponekad ostavimo kod njih. Za uzvrat, mi takođe čuvamo njihovu. 

Sedmično planiranje

Početkom sedmice obično pravimo plan tako što svoje programe treninga usklađujemo snporodičnim aktivnostima. Većim dijelom godine, kada sam slobodna, ja trčim s našom kćerkom u kolicima kako bi Emir mogao na trening po povratku s posla. On takođe često trči ujutro pošto njegova smjena ne počinje rano kao moja da bih ja mogla trenirati nakon posla. Vikendima kada smo oboje kući, naizmjenično izlazimo vani na trčanje. Osim toga, kući imao traku koja nam mnogo pomaže posebno u danima kada imamo mnogo obaveza prema djeci tako da nikad ne propuštamo treninge.





Porodična putovanja

Djecu smo vodili na trke što im se jako dopalo. Moja mama i ujak nam se znaju pridružiti na putovanjima na trke na kojima oboje učestvujemo kako bismo mogli povesti djecu jer ih onda oni čuvaju. Emir i ja sad uglavnom biramo različite trke tako da djecu vodimo da navijaju, pruže podršku roditelju koji je na stazi ili pomognu na okrepnoj stanici. Nakon ovakvih iskustava, naš sin se i sam počeo interesovati za trčanje a naučio je i koliko je važno pomagati drugim trkačima i podržati svakog ko je na stazi.






Foto: Adnan Bubalo, Jadran Čilić, privatna arhiva 

© Trčim jer štrčim. Sva prava zadržana.




Nema komentara:

Objavi komentar